U društvu postoji izrazit pritisak da se žene prilagode stereotipnim ženskim ulogama, kako u ličnom životu, tako i u pogledu karijere. Tradicionalno, mlade žene su sklone da vreme posle školovanja vide kao period u kome će se udati, roditi decu i „živeti srećno do kraja života“ ili pak, maštati o alternativi odlaska na – zapad. Ako i odluče da se zaposle i u tome uspeju, to je najčešće u profesijama koje se tradicionalno smatraju ženskim. U društvu postoji izrazit pritisak da se žene prilagode stereotipnim ženskim ulogama, kako u ličnom životu, tako i u pogledu karijere. Tradicionalno, mlade žene su sklone da vreme posle školovanja vide kao period u kome će se udati, roditi decu i „živeti srećno do kraja života“ ili pak, maštati o alternativi odlaska na – zapad. Ako i odluče da se zaposle i u tome uspeju, to je najčešće u profesijama koje se tradicionalno smatraju ženskim. Sa druge strane realnost se menja – sve je više samohranih roditelja, veliki broj udatih žena ima potrebu da radi, a odredjeni broj žena ima potrebu da se ne uda. Usled loše ekonomske situacije u našem društvu neke mlade žene u potrazi za poslom postaju žrtve organizovane trgovine ženama.
 
Očigledno je da postoji velika neravnoteža izmedju tradicionalnog pogleda na ulogu žene i prakse koja nameće neka nova pravila.
 
Mlade žene danas imaju potrebu da samostalno biraju i aktivno donose odluke koje odražavaju ono što one žele da ostvare u životu, uprkos pritisku koji im nameće porodica, vršnjaci, institucije, mediji i društvo u celini. Po nama, ekonomska nezavisnost je jedan od preduslova za njihovo samoostvarivanje i samopotvrdjivanje.
 
Radujemo se što možemo da vas obavestimo da nastavljamo da radimo na novim aktivnostima u oblasti ekonomskog osnaživanja devojaka otkako smo počele da radimo na tom projektu 2003. godine, kada smo napisale i prvi Priručnik o tome. Ovaj period je protekao u bliskoj saradnji sa nekoliko ženskih organizacija i sa velikim brojem devojaka srednjoškolskog uzrasta i nešto manje sa studentkinjama.
 
Posle mnogo novih zajednički naučenih lekcija, opredelile smo se da se u ovoj misiji malo više približimo školskom ambijentu i uključimo više odraslih u temu. Kao što mi sve već dobro znamo, ali i istraživanja pokazuju da sfera udžbenika i uopšte didaktičkih sredstava obiluje stereotipnim predstavama devojčica i devojaka, kao i žena u svim oblastima života, pozitivne predstave su veoma retke ili, pak  u potpunosti nedostaju. Osim različitih udžbenika, pojedine sfere obrazovanja, poput nauke i tehnologije beleže nizak procenat zainteresovanosti, te i učešća devojčica i devojaka...
 
Otuda smo pokrenule projekat Kako da podstaknemo devojke za nauku i tehnologiju, želeći da iskoristimo stečena znanja i iskustva tokom ovih nekoliko godina rada sa njima, ali i da nastavimo dalje da otkrivamo zajedno sa njima ono što mi najčešće zovemo emancipacijom žena, a što nam je uvek tako teško da im objasnimo!
 
Trenutno radimo na kreiranju knjige u kojima će petnaestak žena i devojaka govoriti o svojim razmišljanjima o profesionalnim izborima, obrazovanju, svojim idolkama, kao i željama, aspiracijama, ali i ostvarenim ambicijama u profesionalnom životu vezano za prirodne nauke i tehnologije.
 
Ono što je takodje, još aktuelnije, jeste naš rad u srednjim stručnim školama u: Velikoj Plani, Loznici, Somboru, Kruševcu i Beogradu, tokom septembra i oktobra meseca 2008 godine. U pitanju su intezivni treninzi od dva modula i jedan susret koji organizujemo u školama sa ciljem boljeg upoznavanja sa ženama koje imaju ostvarenu karijeru u oblasti prirodnih ili tehničkih nauka, kao i tehnologija. Cilj nam je da se susretnemo sa 800 srednjoškolki i zajedno učimo nešto novo o ženama za primer, sjajnim Nobelovkama, da promišljamo profesionalnu budućnost, da naučimo neke veštine preduzetništva, da promišljamo Uradi-sama- koncept, pravimo sopstveni Portfolio…
 
U radu na ovom projektu zajedno sa nama, učestvuju i organizacije Žene u akciji iz Velike Plane, Svetionik iz Loznice, Peščanik iz Kruševca i Ženska alternativa iz Sombora.
 
Projekat je finansijski podržala Kanadska agencija za međunarodni razvoj (CIDA).